Buve su insekti bez krila iz reda Siphonaptera. To su ektoparaziti, čiji je usni aparat prolagođen za sisanje krvi domaćina. Telo im je tamno i spljošteno, veličine do 3 mm. Njihove nogice su dugačke i prlagođene za skakanje, tako da mogu da skoče s mesta na mesto i do 15 cm. Prilagodljive su i deluju neuništivo jer mogu da žive i na telu domaćina ali i u prostoru, kao što su podrumi, tavani , vikendice u koje se ređe odlazi, ali i stanovi, kreveti, tepisi i svuda gde se zavuku i čekaju svoju hranu.
Dugo mogu bez hrane , tako da je to još jedan od razloga kako mogu da opstanu dugo, pre nego što nađu svog novog domaćina. Uglavnom napadaju kućne ljubimce, larve polažu u dlaci , s tim što tu i ne moraju da ostanu da bi opstali. Pošto iz ljubimca poispadaju, ima ih u vašem stanu, jer buve ispadaju svuda okolo i svuda gde padnu opstaju. Iz larve nastaje lutka, a iz lutke odrasla buva i onda napada sisare i ptice. Razvoj buve je jako kratak, tako da od jajeta do odrasle buve u idelnim uslovima treba svega 15-ak dana.
Pored neprijatnog češanja, izazivanja dermatita, alergija i kožnih bolesti, buve izazivaju i bolesti i kod zivotinja i kod ljudi, mnogo ozbiljnije, a koje zahtevaju dugotrajno lečenje i koje ostavljanju stalne posledice. Buve su neretko i uzročnici bolesti kao što su endemski tifus, kuga, pantljičara, miksomatoza, tripanozoma itd.
Najčešće vrste buva su prema domaćinu kog su odabrale:
Pseća buva (Ctenocephalides canis);
Mačija buva (Ctenocephalides felis);
Ljudska ili obična buva (Pulexi Irritans).
Zato je neophodno tretirti prostor u kom su buve, obavezno. Sada je to sve mnogo lakše nego ranije, jer postoji više načina da tim koji zna i ume, reši probleme buva sa pravim preparatima i sredstvima, neškodljivim za ljude i životinje.
Dezinsekcija i uništavanje buva na teritoriji Beograda i okoline insekticidima je najzastupljeniji metod u SOUTHPHARM-u neškodljivim za ljude i životinje.
Stršljeni (Vespa) su najveći insekti iz porodice osa, koji ne napada čoveka, ako nije napadnut, i ubod nije opasan po čoveka, osim ako čovek nije alergičan na otrov stršljena. Zvuči kao da ih treba pustiti i ne dirati ih. Međutim i nije tako. Ko je alergičan na otrov iz uboda stršljena, može da se nađe pred smrtnih ishodom, na žalost, ako se ne reaguje jako brzo (nekada se radi i o minutima) i na adekvatan način, a to je samo uz pomoć stručnih lica, tj. lekarske pomoći
Drugi najveći problem je što mlada matica, koja je preživela zimu, bira da gradi gnezdo u proleće i to blizu ljudi i njihovih mesta stanovanja, na tavanu, šupljinama itd. Tako odgaja prvu generaciju radilica, koje preuzimaju brigu o gnezdu. Hrane se sokovima drveća, insektima, proteinskom hranom, ali i pčelama i zato mogu da naprave veliku materijalnu štetu vlasnicima pčelinjaka, ubijanjem pčela.
Stršljeni organizovano napadaju ako im je gnezdo ugroženo. Zato treba biti oprezan, u slučaju da se odlučimo da sami preduzmemo razne mere, kako bi se oslobodili gnezda stršljena.
To je opasan proces kojim treba da rukovodi stručno lice i pored mera opreza tačno zna, kako i na koji način da pristupi, u koje vreme i kojim preparatima.
Mi u Southpharm-u znamo i primenjujemo metode, kvalitetno, najboljim preperatima, neškodljivim za ljude i životinje
USLUGA ODLIČNA, KVALITETNA, CENA POVOLJNA, PROBLEM REŠEN
POZOVITE JOŠ DANAS DA PROCENIMO SVE I DOGOVORIMO SE
